RODITELJSKI SASTANAK

Evo kako je, prije četrdesetak godina, na roditeljskom sastanku, izgledao Salihov razgovor sa razrednim starješinom njogovog sina:

- Je li onaj moj srećo miran na časovima?

- Jest.

- Bije li se s ostalom djecom?

- Ne bije.

- Laže li?

- Ne laže.

- Ima li običaj ukrasti nekom djetetu olovku, gumicu, užinu...?

- Nema.

- Znači, dobar je.

- Jest dobar, ali...

- Ali?

- Iz matematike ima jedinicu, iz fizike i istorije takođe jedinicu, iz geografije , hemije i biologije jedva dva...

- Bogati, zašto o jedinicama i dvicama meni govoriš?

- Pa tvoje je dijete ...

- Ono o čemu ja učim svoje dijete - da treba biti miran na časovima, da ne valja lagati, , krasti i biti se s drugom djecom - moje dijete, ako sam te dobro razumio, zna.

Ono čemu ga ti i ostali nastavnici učite  - ne zna. Znači, do vas je, nije do mene.